Dermatologija je grana medicine koja se bavi istraživanjem, dijagnostikom i lečenjem kože i vidljivih sluzokoža.

Koža je najveći i najvidljiviji organ našeg tela i ima celi niz značajnih funkcija.

Njene funkcije su brojne:

• Obmotava naše telo i tako nas štiti od spoljašnje sredine.
• Predstavlja organ za primanje senzacije iz okoline.
• Važna je u regulisanju telesne temperature.
• Predstavlja deo našeg imunog sistema.
• Kosa i nokti nisu samo estetski elementi. Oni imaju i zaštitnu ulogu.
• Lojne žlezde takodje imaju ulogu u sveukupnoj zaštitnoj funkciji kože.
• Koža ima veoma važan estetski-kozmetski značaj.

Promene na licu ili telu koje se mogu pojaviti i uspešno izlečiti su:

• alergijske reakcije kože u vidu crvenila, koprivnjače, ekcema, praćenih
• svrabom
• gljivične infekcije
• dermatitis (kontaktni, atopijski, seborejicki)
• akne
• rozacea
• psorijaza
• bolest vezivnog tkiva
• poremećaj pigmentacije
• bakterijske infekcije, impetigo, čirevi
• virusne infekcije Herpes simplex ,Herpes zoster, bradavice, polne
• bradavice
• različiti tumori kože
• druge promene na koži
• dečija dermatologija (dečiji ekcem, pelenski ojed, exanthema)
• bolesti dlake i nokatnih ploča
• pririginozne dermatoze (svrab kože, šuga, prurigo)
• sexualno prenosive bolesti

Svako od nas ima ili je tokom života imao bar neki problem ili oboljenja kože.

Lekar specijalista dermatologije obavlja dermatološki pregled.Pregled je bezbolan, ne zahteva posebnu pripremu pacijenta i traje 20 do 30 minuta.

Dermatološki pregled čini:

• Anamneza (lična i porodična)

U razgovoru sa pacijentom dobijaju se podaci o sadašnjim tegobama, prethodnim kožnim i drugim bolestima, eventualnim alergijama na lekove, bolestima u porodici koje su od značaja.

• Uvid u relevantnu medicinsku dokumentaciju (ako postoji).
• Dermatološki status – koji se određuje pregledom čitave kože, vidljivih sluznica, kosmatih regija i nokatnih ploča uz evidentiranje patoloških promena. Pregled se obavlja inspekcijom (posmatranjem golim okom), lupom.
• Završno mišljenje i terapija

Dermatološka dijagnostika pri kliničkom pregledu je direktna i bazirana na uočavanju lezija tipičnih za oboljenje pri čemu su vizuelna memorija i iskustvo od velikog značaja. U određenim slučajevima se dijagnoza kožne bolesti može postaviti samo na osnovu anamneze i kliničkog pregleda i potom ordinirati adekvatno lečenje. Medjutim, najčešće se klinička dijagnoza kožne bolesti potvrđuje odgovarajućim laboratorijskim analizama (bakteriološkim, mikološkim, virusološkim, imunološkim), alergološkim testiranjem, kao i histopatološkim nalazom. Ponekad je potrebno upućivanje drugim specijalistima kod sumnje da su promene na koži povezane sa poremećajem unutrašnjih organa.

Po završenom pregledu dobija se izveštaj lekara specijaliste.

Radi kontinuiranog praćenja efekta terapije i/ili intrevencije zakazuju se kontrolni dermatološki pregledi.